FDC

  • Četvrta epizoda podkasta "Album za marke"

    Soundcloud:

    Objavljena je i četvrta epizoda na podkastu "Album za marke", a tema jesu koverte prvoga dana i poštanske marke. Probao sam tokom epizode da predstavim najbitnije stavke, međutim cela priča je veoma opširna tako da ne znam koliko sam uspeo.

    Same koverte prvog dana su se u današnjoj formi pojavili sedamdesetih godina dvadesetoga veka. Pre tog perioda su se naravno postojale, ali je vladalo prilično šarenilo oko toga kako treba da izgledaju.

    Za koverte prvoga dana se dosta koristi skraćenica FDC. One bi trebale da imaju odštamapn motiv vezan za poštansku marku sa leve strane. U gornji deo pri vrhu se lepi poštanska marka, a preko nje ide prigodni žig.

    Naksimum karte su se počele javljati 30 godina dvadesetoga veka. Međutim i njihov izgled je definisan krajem sedamdesetih godina dvadesetoga veka.

    U pitanju je razglednica gde se na sliku lepi poštannska marka i preko toga ide prigodan žig.

    Evo i teksta, šta sam pričao tokom podkasta, mada postoje određene razlike. Te razlike nisu velike, ali dodavanjem teksta omogućavam filatelistima da biraju da li žele da sadržaj preslušaju ili da pročitaju.

     

    Koverte prvoga dana i maksimum karte - sadržaj četvrte epizode podkasta

     

    Pozdrav svima i dobro došli na podkast "Album za marke". Moje ime je Vejin Nikola i ovaj podkast vodim u sklopu sajta koji ima isti naziv.

    Tema o kojoj ću danas da pričam jeste koverat prvog dana i maksimum karta. Obe stavke su zanimljive kolekcionarima, kako zbog izgleda tako i zbog priča koje ih prate.

    Za one nestrpljive ću reći da je koverat prvog dana izdanje pošte koje na sebi ima poštansku marku povodom koje se stavlja u opticaj. Na koverti se nalazi odštampan motiv sličan poštanskoj marki i tu je prilagođeni žig namenjen samo za tu priliku.

    Maksimum karta je razglednica koja izlazi istog dana kad i poštanska marka. Na njoj se nalazi motiv sličan onome na poštanskoj marki i ima prigodan žig. Taj žig ne mora imati strogo prvi dan kao datum, ali je poželjno da je taj datum što bliži prvom danu puštanja u opticaj poštanske marke.

    Koverat prvog dana ima i skarćenicu koja je međunarodna i to je FDC, a znači first dey caver. Maksimum karta ima takođe međunarodnu skraćenicu, a to je MC, kao maximu card. Ove dve skraćenice se dosta koriste na ovim prostorima.

    To bi bilo ukratko za one koji su početnici u filateliji i sakupljanju poštanskih maraka. Prvo ću u nastavku emisije da se pozabavim kovertama prvog dana, a potom i maksimum kartama.

    A ovde ću iskoristiti priliku da vas pozovem da se pretplatite na kanal i da ostavite komentar, svako pitanje, sugestija i kritika su dobro došli. To će pomoći da naredne epizode podkasta o filateliji budu bolje.

    Nego da krenem sa konkretnom pričom. U nekom ranijem periodu su se poštanske marke malo ređe puštale u opticaj.  Jednostavno je izrada klišea bila skupa.

    Koverat prvog dana jeste onaj koji bi ima poštansku marku i poštanski žig sa datumom dana kojeg je ta marka puštena u opticaj. Sada bi se oko ovoga naravno moglo raspravljati, jer nekako su filatelisti navikli da FDC koverte sada izgledaju svečano. Međutim koverte prvog dana iz polovine 19 veka su bile značajno skromnije.

    I tada ako bi se puštala nova marka u opticaj, to je bio veliki događaj. Najčešće su pozivani gosti na promociju i najavu. Sada ako bi im se dala samo marka, to bi moglo da deluje premalo, pa su se počele raditi lepe koverte.

    Ovo je sve počelo da se radi 70 godina dvatesetog veka na način koji je sličan današnjem.

    To je okvirno za filateliste, sada se ulazi u problematiku. Svaka država ima svoja pravila kako radi distribuciju koverata prvog dana i maksimum karti.

    Sad ne znam od čega početi pa da to na primer bude žig ili pečat. Na starijim verzijama je to tekstualni model. Ima informacije u vidu teksta i brojeva.

    Novije verzije žiga na kovertama prvog dana imaju i grafičkih elemenata. Taj slikoviti prikaz je povezan sa motivima na poštanskoj marki i koverti.

    Znači može imati neku sličicu, ali i ne mora. Sledeća komplikacija kod žiga jeste datum.

    Najčešće na FDC kovertama stoji pečat sa datumom kada su koverta i poštanska marka puštene u opticaj. Međutim ima nekih situacija kada je to i drugačije. U pojedinim državama se koristi taj žig nedelju dana ili mesec dana sa time da se menjaju datumi.

    Filatelisti koji su stručni za koverte prvog dana sigurno znaju još dosta izuzetaka. Jedan od tih primera je obrađen u časopisu "Filatelista" broj 279, od prošle godine. Naslov teksta je „Pregled prigodnih žigova prvog dana Kraljevine Jugoslavije.“ Moje mišljenje je onako iskreno da je tekst veoma opširan i dobar.

    U okviru ove tematike se pojavljuju neke vrste i podvrste. Tu bi se moglo reći da je stvar uglavnom jasna, naravno ako se koriste podaci Internacionalna federacija filatelista – poznatije pod skraćenicom FIP.

    Međutim ima tu i drugih udruženja koja se prestavljaju globalno, a stvar dodatno komplikuju i države koje imaju drugačije propise za ovu sekciju poštanskog saobraćaja. Naravno i mi filatelsiti doprinosimo u određenoj meri komplikovanju situacije.

    Nego da se vratim na varijante koverte prvog dana. Znam da ima dosta onih koji se neće složiti sa sledećom pričom, tako da odmah mogu reći da sam zainteresovan da čujem sve ispravke.

    U nekim zemljama se izdaju listovi prvoga dana, oni imaju formu letka ili pamfleta sa informacijama o poštanskoj marki. Na njih se lepi ta poštanska marka i ide pečat prvog dana, te se šalje poštom. Mada se u današnje vreme dostavlja malo drugačije da se ne bi oštetilo.

    Zatim su tu i prigodne koverte, koje se štampaju od strane nekih lokalnih filatelističkih društava ili drugih organizacija. Obično je to vezano za neku godišnjicu ili za neki događaj. Na njih se lepi redovno izdanje marke i ide redovan pečat pošte u kom je to udruženje sa datumom koji se poklapa sa događajem ili godišnjicom.

    Nešto slično se dešava sada na primer sa personalizovanim markama. One imaju prigodan motiv odštampan na koverti sa leve strane, poštansku marku i personalizovani žig. One kao tako veoma liče na FDC koverte, ali da li to i jesu nije mi baš jasno.

    Uglavnom za su koverte prvoga dana svima koji ih vide zanimljive. Međutim kada se malo prouči istorija vidi se da je na primer Black penny 1840 godine puštena zvanično u opticaj 6 maja, međutim postoje validne koverte sa datumom 2 maj 1840 godine, jer je službenik u gradu Bath odlučio da ih počne koristiti malo ranije. Tako da zavrzlame sa datumima traju od samoga početka.

    Evo to je to što se tiče koverata prvog dana za ovu epizodu sve, mada bi se još dosta moglo o ovoj temi govoriti. Sada ću polako da pređem na maksimum karte.

    Na početku priče ću spomenuti „Katalog maksimum karti Jugoslavije od 1945 do 2000 godine“. Autor je Zlatimir R Malica. Tu sam saznao da se ova oblast naziva maksimafilija.

    Od strane FIP-a je sakupljanje maksimum karti priznato, ima svoju komisiju i održava sastanke na najvišem nivou svake dve godine.

    Maksimum karta se sastoji od razglednice (ilustrovane karte), poštanske marke i žiga. Poštanska marka se lepi na sliku i preko toga ide žig.

    Ovde moram reći da je u svojstvu filatelije pravilnije koristiti izraz žig, nego pečat. Ja se trudim da to ispoštujem, ali navike nekada prevladaju.

    Datum na žigu može biti u periodu od prvog dana puštanja marke u opticaj, pa do kraja korišćenja. Poželjno je da datum bude što bliži datumu puštanja marke u opticaj. U zadnjih pedesetak godina je u upotrebi najšešće prilagođeni žig koji poseduje i određeni grafički prikaz.

    Kako je u pitanju kolekcionarski primerak, veoma je bitno da se koristi mastilo za žig koje se ne razmazuje. Deo žiga ide na poštansku marku, a deo na razglednicu, a poželjno je da se svi detalji jasno vide i razaznaju.

    Oblik samih razglednica je dozvoljen sa time da je predviđeno da dve mogu da se postave na list papira dimenzija A4. Kvadrat i pravougaonik da, a krugovi ili trouglovi kao razglednice ne mogu da se koriste.

    Ove stavke su usvojene i definisane 1978 godine dokumentom koji se naziva Međunarodni statut za maksimafiliju.  Na maksimum kartama pre toga se mogu tolerisati i određene različitosti.

    Jedna od stavki koja je tu definisana je i to da se na poštanskoj razglednici može nalaziti jedna marka. Na nekim ranijim primercima je bilo dosta često da bude nekoliko poštanskih maraka iz iste serije.

    Što se tiče neke istorije, prvi primerci koji se mogu nazvati maksimum kartama su iz 30 godina 20 veka. Takođe zanimljivost je da neke zemlje nemaju maksimum karte, pojedine imaju ograničeni broj izdanja tokom godine, dok postoje zemlje koje za svaku poštansku marku u promet puštaju i maksimum karte.

    Što se tiče motiva na razglednicama, on bi trebao biti u skladu sa onim što se nalazi na poštanskoj marki. Međutim nije dozvoljen model gde ima više slika, gde su to neki kolaži, privatne fotografije, neke šarene stvari sa hologramima. Ovo sve nije dozvoljeno, ali se to sve na tržištu može naći.

    Uglavnom da probam ukratko sumirati, i koverte prvog dana i maksimum karte izdaje zvanična pošta i o tome se vodi evidencija. Pored toga postoji još i gomila sličnih stvari, pa početnici u filateliji trebaju biti na oprezu prilikom kupovine.

    Ovim polako završavam  ovu epizodu, nadam se da sam bar u osnovi rekao bitne stvari vezane za koverte prvog dana i maksimum karte.

    Početnicima u filateliji bih preporučio da ih nabave, ko ih ima neka se malo raspita o povodu njihovog štampanja. Sigurno će naići na neke zanimljive činjenice i priče.

    Na kraju ću vas opet pozvati da se preplatite na kanal, ako imate neki predlog pitanje ili kritiku obavezno napišite.

    Sve vas pozdravljam i budite mi dobro do sledećeg slušanja.

Pretraga

Jugoslavija

Jugoslavija

1931, 1932, 1933, 1934, 1935, 1936, 1937, 1938, 1939, 1940, 1941, 1942, 1943, 1944, 1945, 1946, 1947, 1948, 1949, 1950, 1951, 1952, 1953, 1954, 1955, 1956, 1957, 1958, 1959, 1960, 1961, 1962, 1963, 1964, 1965, 1966, 1967, 1968, 1969, 1970, 1971, 1972, 1973, 1974, 1975, 1976, 1977, 1978, 1979, 1980, 1981, 1982, 1983, 1984, 1985, 1986, 1987, 1988, 1989, 1990, 1991, 1992, 1993, 1994, 1995, 1996, 1997, 1998, 1999, 2000, 2001, 2002, 2003, 2004, 2005, 2006