muzej

  • Prigodno izdanje - Muzejski eksponati - fosili

    Datum puštanja u prodaju je 4 februar 1985 godine

    - likovna i grafička obrada R. Bojanić (akademski slikar)

    - dvobojni ofset ZIN

    - papir kredasti

    - zupčanje 12½ : 12¾ (postoji podatak i da je zupčanje 13¼)

    Aturia Aturi

    Mi 2092 - Aturia Aturi - svetloplava-ljubičastopurpurna (štampano 400 000 komada)

    nacrt: Cefapolod (Aturia Aturi) Srbija - Prirodnjački muzej Beograd

    Pachyopis Woodward

    Mi 2093 - Pachyopis Woodward - smeđeoker-ljubičastopurpurna (štampano 400 000 komada)

    nacrt: Zmija (Pachyopis Woodward) Hercegovina - Prirodnjački muzej Beč

    Chaetodon Hoeferi

    Mi 2094 - Chaetodon Hoeferi - maslinastozelena-ljubičastopurpurna (štampano 400 000 komada)

    nacrt: Riba (Chaetodon Hoeferi) Slovenija - zbirka Bergakademie Leoben Austrija

    Homo sapiens neanderthalesia

    Mi 2095 - Homo sapiens neanderthalesia - svetlooker-ljubičastopurpurna (štampano 230 000 komada)

    nacrt:  Krapinski čovek (Homo sapiens neanderthalesia) Hrvatska Geološko paleontološki muzej Zagreb


     Ova serija poštanskih maraka je deo dugoročnog projekta pod nazivom "Muzejski eksponati" i ima četri marke sa prikazima fosila.

    Istog dana je u promet pušten prigodan koverat i koverat prvog dana FDC.

    Interesantne činjenice

    • Cefapolod (Aturia Aturi) - je redak fosilni ostatak. Odvaja se kao posebna grupa od roda Nautilus. Ovde prikazan fosil na poštanskoj marki potiče sa desne obale dunava iz atara selaVišnjice kod Beograda.
    • Zmija (Pachyopis Woodward) - potiče iz perioda krede i pronađen je u Bileći (Hercegovina) Dužina zmije je bila 40 cm, a procenjena starost fosila je 100 miliona godina).
    • Riba (Chaetodon Hoeferi) - u oligocenskim slojevima lapora iznad uglja u Zagorju je pronađena ova riba čija je dužina bila 18,5 cm. Krajem 19 veka je nju u stručnoj literaturi opisaoprofesor Dragutin Gorjanović - Kramberger. Starost fosila je oko 30 miliona godina.
    • Krapinski čovek (Homo sapiens neanderthalesia) - ovde je prikaz lobanje krapinskog čoveka, čiji su fosilni ostatci pronađeni 1899 godine. Mesto gde su nađeni je Hušnjakovo brdo (Hušnjakov brijeg) u Krapini a bili su stari 130 000 godina.

    Pogledajte sve poštanske marke 1985 godina - Jugoslavija

     

  • Prigodno izdanje - muzejski eksponati grnčarija posude za vodu

    - 22 jun 1976 godine

    - likovna obrada: A Milenković

    - četvorobojna heliogravuraholandske  štamparije "Joh.Enschede en zonen, Harrlem"

    - papir kredasti

    - zupčanje češljasto 14, 12 ¾

    Muzejski eksponat - testija iz Aleksandrovca

    Michel 1649 višebojna - 1,20 dinara (štampano 1 000 000 komada)

    Muzejski eksponat - bokal iz Ptuja

    Michel 1650 višebojna - 2,10 dinara (štampano 1 000 000 komada)

    Muzejski eksponat  - ibrik iz Višnjice

    Michel 1651 višebojna - 3,20 dinara (štampano 1 000 000 komada)

    Muzejski eksponat - bokal iz Bačkog Brega

    Michel 1652 višebojna - 5 dinara (štampano 500 000 komada)

    Muzejski eksponat - kondir iz Vraneštice

    Michel 1653 višebojna - 6 dinara (štampano 500 000 komada)

    Muzejski eksponati - testija iz Prizrena

    Michel 1654 višebojna - 8 dinara (štampano 250 000 komada)

    Nacrti:

    • 1649 - testija iz Aleksandrovca
    • 1650 - bokal iz Ptuja
    • 1651 - ibrik iz Višnjice
    • 1652 - bokal iz Bačkog Brega
    • 1653 - kondir iz Vraneštice
    • 1654 - testija iz Prizrena

     Grnčarstvo je u veoma raznovrsno po tehnološkim osobinama, a i po likovnoj obradi. Boje i nijanse metalnih oksida, olovna gleđ i belo pečena zemlja, omogućili su grnčarima da naprave predmete za svakodnevnu upotrenu koji su uz to i lepi.

    1649 - testija iz Aleksandrovca - 1,20 dinara - testija je mrke boje, gleđosana samo po gornjoj polovini. Venac grlića je modre boje, a na boku su beli kružni i grozdoliki ukrasi.

    1650 - bokal iz Ptuja - 2,10 dinara - pripada tipu panonske grnčarije. Zelen je i gleđosan sa karakterističnim siskom i baroknom oblinom.

    1651 - ibrik iz Višnjice - 3,20 dinara - napravljen je na ručnom kolu od bele gline, a ukrašen je crvenom glinom. Oblikom podseća na orijentalno metalno posuđe. Ornamentika je geometriska i bogata.Ova vrsta grnčarije je karakteristična samo za spomenuto područje.

    1652 - bokal iz Bačkog Brega - 5 dinara - ima iste karakteristike kao i bokal iz Ptuja, sa tim da je bogatiji za bele tačkaste ukrase u vertikalnim nizovima.

    1653 - kondir iz Vraneštice- 6 dinara - po svom obliku veoma podseća na metalnu posudu. Nije posebno obrađivana i ukrašavana, ali je to posledica korišćenja stilova koji su ostali još iza Vizantije,

    1654 - testija iz Prizrena - 8 dinara - ima široko grlo koje je zgodno za nalivanje vode uz pomoć kofe sa bunara. Ukrašena je belom glinom po smeđoj osnovi u horisontalnim i valovitim linijama i tačkastim rozetama.

    Istog dana kad su poštanske marke puštene u promet, počla je prodaja i dve prigodne koverte i koverta prvog dana (FDC).


     

Pretraga

Jugoslavija

Jugoslavija

1931, 1932, 1933, 1934, 1935, 1936, 1937, 1938, 1939, 1940, 1941, 1942, 1943, 1944, 1945, 1946, 1947, 1948, 1949, 1950, 1951, 1952, 1953, 1954, 1955, 1956, 1957, 1958, 1959, 1960, 1961, 1962, 1963, 1964, 1965, 1966, 1967, 1968, 1969, 1970, 1971, 1972, 1973, 1974, 1975, 1976, 1977, 1978, 1979, 1980, 1981, 1982, 1983, 1984, 1985, 1986, 1987, 1988, 1989, 1990, 1991, 1992, 1993, 1994, 1995, 1996, 1997, 1998, 1999, 2000, 2001, 2002, 2003, 2004, 2005, 2006