Način štampe je još jedan od metoda da se razvrstaju poštanske marke. Trenutno se najviše koristi ofset štampa, dok su u ranijim periodima bile korišćene i druge tehnike.

Interesentna je situacija u periodu prelaska 19 u 20 vek, tada je korišćen jedan motiv na poštanskim markama godinama a dešavalo se da dođe do promene kako se vrši štampa. Ovo je zanimljivo pojedinim kolekcionarima, koji žele da nabave sve verzije.

Osnovna podela načina štampe poštanskih maraka bi bila na:

• visoka štampa
• duboka štampa
• ravna štampa

Image by Arek Socha from Pixabay 

• knjigotisak - način štampe jeste kao kod knjiga, radi se sa klišeima pomoću kojih se prenosi boja na papir.

• kamenotisak - na posebnim vrstama kamena se prenosio crtež pomoću hemikalija. Nakon toga bi se nanosila boja, ali bi se sa delova koji su obrađeni hemikalijom uklanjala i ostajala samo na kopiji crteža.

• ofset - najčešća trenutno tehnika štampanja poštanskih maraka, boja se sa lima prenosi na gumeni valjak, a sa njega na papir.

• liniska duboka štampa - slika za štampu se gravira na metalnoj ploči ili se ploča nagriza sa kiselinama.

• raster duboka štampa - ovde se isto radi sa metalnim pločama, ali se slika razbija na grupu tačaka, te se u tome razlikuje od liniske duboke štampe.

• ručna štampa - u nekim situacijama se nekim priručnim sredstvima radila štampa, ali su to po pravilu veoma male serije.

Pored ovde navedenih načina štampe, treba spomenuti i verzije kada su za pojedine marke korišćene dve različite metode. Kada je u pitanju Jugoslavija, to najčešće korišćenje ofseta prilikom preštampavanja vrednosti poštanske marke.

Poznavanje načina štampe je poželjno za fileteliste, jer će na taj način biti sigurniji prilikom kupovine. Dešava se da lopovi pomisle da na jednostavan način izvrše prevaru, te da izradom kopija starijih poštanskih maraka zarade velike pare. Međutim po pravilu oni nisu sposobni da izrade kvalitetne kopije. Najčešće greške kod načina štampe, te je to prilika za kolekcionare da prepoznaju prevaru.

Prilikom štampe poštanskih maraka se desi da se pojave povremeno greške u procesu i kao takve su predmet skupljanja u filateliji. Tako da sad postoje filatelisti koji se bave sakupljanjem samo takvih poštanskih maraka. Greške mogu nastati u serijama gde imamo markice različitih vrednosti pa se neka vrednost oštampa pogrešnom bojom.

Takođe mogu da se jave greške u vrednosti ili prilikom slaganja teksta koji se ispisuje na poštanskoj marki. Kako se koriste klišji, dolazi do njihovog trošenja ili oštećenja i u tom slučaju se pojavljuju greške na poštanskim markama. Greške mogu biti u vidu tačkica ili linijica u slučajevima kad kapne štamparska boja gde ne treba.

Primer kako izgledaju marke sa greškom

Za primer smo uzeli poštanske marke koje smo već prestavili na sajtu iz serije Prigodno izdanje povodom pripojenja Istre Jugoslaviji - 1947 godina. U pitanju su poštanske marke koje su rađene u dve boje i u ovom slučaju je došlo do pomeranja klišea u procesu štampe pa je došlo do pomeranja, što se najbolje može uočiti na okviru marke.

Nekoliko poštanskih markica sa greškom

Da bi se iz tabaka u kojima se nalaze lakše odvojile poštanske marke radi se perforacija, tokom koje se u pravilnim razmacima buše rupice. To na kraju ima za cilj lakše odvajanje pojedinačnih markica iz tabaka (blokova). Neki još taj sistem nazivaju nazupčavanje. U samim počecima se radilo tako da su se markice isecale na licu mesta pre stavljanja u promet, međutim sa uvođenjem perforacije sve je postalo značajno lakše.

U ranijem periodu dok su marke imale veću ulogu, raznim tehnikama se pokušavalo da se spreči falsifikovanje poštanskim maraka. Tako da sad imaju serije maraka gde je horizontalno perforiranje u tabacima (ark) rađeno sa drugačijim rasporedom rupa od vertikalne perforacije. Ili su u sklopu alata za perforaciju postavljani na određenim rastojanjima posebni zupci, uži ili širi, sa ciljem sprečavanja falsifikovanja.

primer iste poštanske marke, sa zupčanjem i bez zupčanja, slika preuzeta sa wikipedia.org

Od klasičnog zupčanja postoje odstupanja za markice koje su izdavane u karnetima i nekim drugim specifičnim izdanjema, kao što su markice sa automata.

Kako je u pitanju rad na modrnim mašinama koje imaju veliki protok materijala u kratkom periodu, dešavaju se greške da se na pojedinim listovima odradi pogrešna perforacija, pošto se taj list pomerio u mašini. U osnovi se takvi listovi izbacuju iz onoga što će biti ponuđeno na tržištu, ali se povremeno nešto i provuče i bude pušteno u opticaj.

Za proveru raspored zupčanja u filateliji se koriste zubomeri. Oni mogu biti napravljeni od različitih materijala. U poslednje vreme su uglavnom na tvrđem kartonu, dok su pre bili od metala. Zupčanje se meri tako što se proveri broj zubaca na dužini od 2cm.

Papir za štampu markica se može razlikovati od serije do serije, a kad su u pitanju neke starije marke čak se i u okviru neke serije može pojaviti nekoliko vrsta papira. Poznavanje vrsta papira pomaže pri identifikovanju markica i razotkrivanju eventualnih falsifikata.

Ručno pravljeni papir

Za početak ćemo spomenuti da se kad su u pitanju starije serije poštanskih maraka može naići i na papir koji je ručno pravljen. Takav papir koji je ručno pravljen je grub pod rukom i ima specifično raspoređena vlakna celuloze.

Obični papir

U pitanju je najčešća vrsta papira koja se koristi pri izradi poštanskih marki. Ima nekoliko podvrsta pod kojima se još može dodatno vršiti klasifikovanje, kao na primer, mašinski, satinirani, gladki.

Prugasti papir

U slučaju prugastog papira postupak izrade je takav da se vlažna masa za izradu papira propušta između valjaka koji na sebi imaju motirane tanke žice. U daljem postupku pravljenja papira se ta udubljenja ispunjavaju masom koja je prozirna kad se osuši. Tu se još može raditi razvrstavanje da li su pruge na poštanskim markama vodoravne ili uspravne, a što zavisi od položaja papira prilikom štampe poštanskih markica.

Brazdasti papir

U slučajevima kad se papir prepoznaje kao brazdasti, u pitanju je to što se na valjke koji se koriste pri izradi papira nahvata nečistoća. Prilikom čišćenja dolazi do mehaničkih oštećenja valjaka, ovo je veoma karakteristično kad se koriste drveni valjci. tad se za čišćenje koristi šmirg papir. Posle izvesnog vremena se ta oštećenja popune sa papitom i opet ti valjci postanu glatki.

Vlaknasti papir

U pitanju je papir sa dodatkom tankih svilenih niti. One se dodaju u toku izrade papira, mogu da budu različitih boja i mogu da se prepoznaju na poštanskim markama na poleđini.

Kredasti papir

Ova vrsta papira se dosta koristila za izradu poštanskih maraka u ranijem periodu. To je papir premazan tankim slojemrastopljene krede i usled toga ima veoma glatku površinu. Na prednjoj strani usled tog premaza sa kredom ima specifičan sjaj.

Porozni papir

On se može prepoznati tako što se poštanska marka okrene prema izvoru svetlosti i na pojedinim mestima deluje da je izbušena sa iglom.

Sa vodenim žigom

Ova vrsta papira ima u sebi utisnut vodeni žig, sa ciljem da se spreči falsifikovanje. Vodeni žigovi su razni, nekad slova, nekad krive linije ili grbovi.