Nastup na filatelističkoj izložbi u poslednje vreme delom je olakšan, jer su se pojavile onlajn filatelističke izložbe. U osnovi, potrebno je da skenirate materijal koji ste pripremili za izložbu i da ga putem interneta dostavite organizatoru. Postoje dve grupe izložbi: revijalna i takmičarska.

U poređenju sa tradicionalnim filatelističkim izložbama, gde je materijal morao biti fizički dostavljen organizatoru koji ga je izlagao, onlajn izložbe imaju prednost jednostavnijeg dostavljanja i prikazivanja. To je naročito korisno kada se izlaže materijal iz udaljenih zemalja ili iz država koje imaju problema sa slanjem pošiljki preko granice. Takođe, prednost se ogleda i u bezbednijem prikazu vrednijeg filatelističkog materijala koji bi inače zahtevao pojačano obezbeđenje. Ipak, tradicionalne filatelističke izložbe i dalje se više cene u odnosu na onlajn varijante.

Pogledajte i Youtube kanal posvećen poštanskim markama - https://www.youtube.com/channel/UCEwQt3sX1klC7tbhfWAJU9w?sub_confirmation=1

Spisak klasa na izložbama poštanskih maraka

Kada su filatelističke izložbe u pitanju postoji zvanično 12 kategorija, ali se trenutno radi na tome da da se to proširi na još nekoliko probnih kategorija. Ovde sam napravio spisak i kratak opis kategorija za izložbe poštanskih maraka, da se zainteresovani mogu lakše snaći.

O vrstama poštanskih maraka sam već pisao ovde na sajtu, ali treba imati u vidu da se na filatelsitičkim izložbama prikazuje značajno raznolikiji materijal, nisu to samo poštanske marke.

1. Tradicionalna filatelija

Ova klasa je posvećena detaljnom proučavanju i prikazu poštanskih maraka i srodnog materijala, uključujući izdanja, varijacije, greške i upotrebu. Tradicionalna filatelija se fokusira na tehničke aspekte izrade marke, kao što su papir, zupčanje, boja i štampa, prateći njen razvoj od nastanka do povlačenja iz opticaja. Izložak mora da pokaže duboko poznavanje materijala i da bude predstavljen na logičan i hronološki način.

2. Poštanska istorija

Ova kategorija istražuje načine na koje je pošta prenošena, fokusirajući se na koverte i druge poštanske pošiljke, a ne na same marke. Izložak prikazuje rute, tarife, poštanske žigove, cenzuru i druge administrativne procedure koje su uticale na prenos pošte u određenom periodu ili geografskom području. Poštanska istorija naglašava istorijski kontekst i dokumentuje razvoj poštanskog sistema.

3. Poštanske dopisnice

Klasa Poštanske dopisnice obuhvata sve vrste poštanskog materijala koji već ima odštampanu oznaku za plaćanje poštarine, kao što su koverte, karte, aerogrami i omoti. Izlagači se fokusiraju na varijacije u izradi, različite upotrebe, kao i na retke primerke i greške u štampi. Cilj je prikazati sveobuhvatnu studiju odabranog segmenta ovog specijalizovanog područja.

Pozdrav svima i dobro došli u 5 epizodu poskasta „Album za marke“. Ja sam Nikola Vejin, a tema o kojoj ću danas pričati jeste kako početi sa sakupljanjem poštanskih maraka.

Ovaj podksat je deo većeg projekta koji ima još veb sajt, facebook stranu i You tube kanal.

Svaki predlog kritika i pitanje vezani za filateliju su dobro došli i napišite ih u sklopu komentara.

Za temu kako početi sa sakupljanjem poštanskih maraka sam se odlučio kada sam u par navrata čuo da ima dosta pitanja od ljudi koji se interesuju. Osnovno pitanje je u principu jednostavno i odgovor bi trebao biti jednostavan, ukratko samo poručite jedan paket poštanskih maraka.

U nekom ranijem periodu bi se skidale marke sa pisama i razglednica koje su se dobijale. Tako su uglavnom svi počeli sa filatelijom. Međutim to danas i nije najbolji način, jer se pošta ne koristi više u tom obimu.

izvor - albumzamarke.com

Druga opcija jeste da se ode na neki susret kolekcionara i da se tamo na licu mesta vidi šta će se da uzmete. Usput se mogu pokupiti još neki korisni saveti, a i kupiti ponešto od opreme. Međutim zbog trenutne situacije, svi susreti kolekcionara su otkazani.

Paketi poštanskih maraka

I tako da se vratimo na kupovinu paketa poštanskih maraka.

Paketa ima raznih - zasnivaju se na vremenskom periodu, državi ili tematici. Sad onaj koga zanima filatelija treba da odabere okvirno ono šta ga najviše interesuje.

Za sam početak to ne treba biti ništa skupo, ni poštanske marke ni oprema.

Paketa poštanskih maraka ima raznoraznih sa motivima olimpiskih igara, sa motivima aviona ili vezani za istraživanje svemira. Tu su još flora i fauna, to su uvek interesantne oblasti.

Mogu biti interesantni paketi poštanskih maraka iz vremena pre drugog svetskog rata ili one iz 19 veka. Nekoga mogu zainteresovati marke Srbije, nekog drugog Jugoslavije ili na primer poštanske marke iz Japana.

I to je to, raspitate se kod trgovaca šta imaju koje su cene. Prema želji odvojite 5 ili 30 eura i poručite neki paket od par stotina poštanskih maraka.

Ovde moram spomenuti i mogućnost da nađete neku vrednu poštansku marku i da se na njoj dobro zaradi. U praksi se to ne može desiti početnicima. Potrebno je određeno iskustvo koje se skupi vremenom pa da znate gde da tražite vredne marke.

Posle ovoga, da kažemo, jednostavnog uvoda ide razrada, sa dosta detalja.

U današnje vreme je sve to značajno dostupnije, i poštanske marke i oprema. ali je u isto vreme i previše informacija u jednom trenutku.

Da bi se od nečega počelo ja sam predložio poručivanje paketa sa poštanskim markama. Mesta za poručivanje mogu biti sajtovi koji to prodaju ili oni sajtovi koji imaju aukcije.

Ukoliko planirate da zainteresujete neko dete u ponudi, ima dosta i paketa sa poštanskim maraka sa likovima iz stripova i crtanih filmova. Ali nemojte da to bude Talični Tom, slabo neko od dece danas zna ko je to.

Jedan korak koji može biti od prilične pomoći je i to da se učlanite u filatelističko društvo. Mada je već malo teža opcija, jer slabo ima udružanje u Srbiji.

Nego da nastavimo, kada nabavite te prve poštanske marke, verovatno ćete ih držati u nekoj kutiji ili u koverti. Sledeće stavke koje vam trebaju su album za marke i pinceta.

Klaseri za poštanske marke

Album za marke se još naziva klaser i može imati listove crne i bele boje. Iskreno mislim da se na crnim listovima marke lepše vide, ali u praksi i ja imam i koristim neke klasere sa belim listovima. Na listovima imaju postavljene folijice u redovima i u njima se slažu poštanke marke.

Za početak možete uzeti i neki polovan klaser, dok se ne upoznate sa opcijama dostupnim na tržištu. Ima ih raznih veličina,oblika i kvaliteta izrade. naravno i cene im se razlikuju. Pored klasera za poštanske marke, postoje i oni za koverte prvoga dana i maksimum karte.

Pinceta je takođe neophodna za filateliju, ne baš za prvu fazu. Ali za period kada se poštanske marke počnu razvrstavati i proučavati je potrebna.

Filatelističke pincete takođe imamo u raznim rešenjima, oblicima i materijalima. U osnovi im je zajedničko da na kraju imaju proširen i pljosnat završetak. Pomoću njega se uzimaju poštanske marke a da se minimalno oštete.

Tu je i lupa, veoma koristna sprava, jer omogućava da se na poštanskim markama vide značajni detalji, kao što je na prmer godina. Ali u današnje vreme za to se može koristiti i aplikacija za mobilni telefon, koja pomoću kamere digitalno vrši uvećanje, pa su svi detalji jasni.

Zubomer je takođe zgodna stvarčica za ispomoć. Omogućava da se tačnije utvrdi kako je odrađena perforacija poštanske marke, što je prilično siguran način da se prepoznaju falsifikati.

Nakon toga bi trebalo nabaviti nešto od filatelsitičke literature. Jeste to sve dostupno danas i na Internetu ili čak i na aplikacijama za mobilne telefone. Međutim deo literature u formi knjiga ili časopisa uvek dobro dođe.

Literatura bi se mogla podeliti na par kategorija, od kojih svaka ima zanimljivih izdanja. Na prvom mestu su katalozi, oni sadrže osnovne podateke o poštanskim markama. zatim su tu određene knjige o filateliji, one daju neki uopšteni pregled istorije i neke zanimljive informacije. I na kraju treća bitna kategorija su prospekiti sa aukcija.

Za početnike je bitno napomenuti da cene iz kataloga nikad nećete dobiti, dešava se da se dobije samo 10% od navedenog iznosa. Ima tu raznih iskustva, ali to nije sada tema zanimljiva početnicima u filateliji.

Za ove napred navedene korake da se to sve nabavi i lepo složi treba par meseci. Materijal i pribor se mogu nabaviti u Beogradu u prodavnici koja se zove „Filatelija“ u Takovskoj ulici ili od njih poručiti telefonom.

Ja sam nešto nabavljao i preko Limunda i Kupinda i to je prošlo sasvim u redu. Preko sajta kupujem prodajem ništa od filatelističke opreme nisam kupovao, pa za taj sajt ne mogu ništa reći vezano za to kakva su iskustva.

Za početnike trebam spomenuti još dve stavke za slaganje poštanskih maraka. One kod nas imaju neke nazive koji se razlikuju od svetskih, pa ću ih ovde opisati. Kod nas se koriste često nazivi najpoznatijih proizvođača.

Dodatene stavke

Lindner listovi su prva stavka, u pitanju su tvrdi kartončići crne boje koji na sebi imaju nekoliko redova sa folijama u koje se slažu poštanske marke. Preko toga svega ide još jedna providna folijica koja pruža dodatnu zaštitu Ima ih u više dimenzija i od raznih proizvođača, a kompanija Linder je samo jedna od njih. Linder inače ima široku paletu svih proizvoda za filateliste.

Havid je druga stavka. To je folija koja stiže u trakicama različitih širina. Ona ima dva sloja među koje se umeće poštanska marka. Ima providna varijanta, gde su obe folije providne i varijanta gde je jedna folija crne boje da se bolje vidi poštanska marka. Pored havida, ima na tržišto ovoga i od drugih proizvođača.

Havid je inače neophodan pri pravljenju listova sa tematikama ili kada se pravi izložak za filatelističke izložbe.

Od nekih stavki koje su ipak namenjene za naprednije korisnike trebam spomenuti uređaj za prepoznavanje vodenih žigova i palete boja.

Sada da nešto kažem i o situaciji kada početnik sakupi određenu količinu poštanskih maraka. Tada se pojavljuje višak, bilo duplikati ili poštanske marke koje nisu zanimljive.

One se mogu ponuditi za prodaju preko interneta ili bolje je da se odnesu na neki susret kolekcionara. Tamo se mogu razmeniti možda i ponuditi na prodaju. Međutim zbog trenutne situacije slabo će se ove godine održati koji susret kolekcionara.

Ovim polako privodim kraju ovu epizodu namenjenu tome kako početi sa sakupljanjem poštanskih markama. Nakon par meseci čitanja i pregledanja tekstova stiče se dragoceno iskustvo. Tada se već mogu nabavljati i ostale stavke zanimljivefilatelsitima, kao što su koverte prvoga dana, listovi prvoga dana, maksimum karte, blokovi, karneti i slično.

Na početku je bitno krenuti, bez mnogo straha i nekog premišljanja. Kada se počne sa aktivnostima, svako će za sebe naći neku zanimaciju i dalje svoju kolekciju razvijati u tom pravcu.

Sve vas mnogo pozdravljam i budite dobro do spedeće epizode podkasta.

Pogledajte video snimak na Youtube -

Kako početi sa filatelijom - podkast ep. 05

Objavljena je i četvrta epizoda na podkastu "Album za marke", a tema jesu koverte prvoga dana i poštanske marke. Probao sam tokom epizode da predstavim najbitnije stavke, međutim cela priča je veoma opširna tako da ne znam koliko sam uspeo.

Same koverte prvog dana su se u današnjoj formi pojavili sedamdesetih godina dvadesetoga veka. Pre tog perioda su se naravno postojale, ali je vladalo prilično šarenilo oko toga kako treba da izgledaju.

Za koverte prvoga dana se dosta koristi skraćenica FDC. One bi trebale da imaju odštamapn motiv vezan za poštansku marku sa leve strane. U gornji deo pri vrhu se lepi poštanska marka, a preko nje ide prigodni žig.

Naksimum karte su se počele javljati 30 godina dvadesetoga veka. Međutim i njihov izgled je definisan krajem sedamdesetih godina dvadesetoga veka.

U pitanju je razglednica gde se na sliku lepi poštannska marka i preko toga ide prigodan žig.

Evo i teksta, šta sam pričao tokom podkasta, mada postoje određene razlike. Te razlike nisu velike, ali dodavanjem teksta omogućavam filatelistima da biraju da li žele da sadržaj preslušaju ili da pročitaju.

Koverte prvoga dana i maksimum karte - sadržaj četvrte epizode podkasta

Pozdrav svima i dobro došli na podkast "Album za marke". Moje ime je Vejin Nikola i ovaj podkast vodim u sklopu sajta koji ima isti naziv.

Tema o kojoj ću danas da pričam jeste koverat prvog dana i maksimum karta. Obe stavke su zanimljive kolekcionarima, kako zbog izgleda tako i zbog priča koje ih prate.

Za one nestrpljive ću reći da je koverat prvog dana izdanje pošte koje na sebi ima poštansku marku povodom koje se stavlja u opticaj. Na koverti se nalazi odštampan motiv sličan poštanskoj marki i tu je prilagođeni žig namenjen samo za tu priliku.

Maksimum karta je razglednica koja izlazi istog dana kad i poštanska marka. Na njoj se nalazi motiv sličan onome na poštanskoj marki i ima prigodan žig. Taj žig ne mora imati strogo prvi dan kao datum, ali je poželjno da je taj datum što bliži prvom danu puštanja u opticaj poštanske marke.

Koverat prvog dana ima i skarćenicu koja je međunarodna i to je FDC, a znači first dey caver. Maksimum karta ima takođe međunarodnu skraćenicu, a to je MC, kao maximu card. Ove dve skraćenice se dosta koriste na ovim prostorima.

To bi bilo ukratko za one koji su početnici u filateliji i sakupljanju poštanskih maraka. Prvo ću u nastavku emisije da se pozabavim kovertama prvog dana, a potom i maksimum kartama.

A ovde ću iskoristiti priliku da vas pozovem da se pretplatite na kanal i da ostavite komentar, svako pitanje, sugestija i kritika su dobro došli. To će pomoći da naredne epizode podkasta o filateliji budu bolje.

Nego da krenem sa konkretnom pričom. U nekom ranijem periodu su se poštanske marke malo ređe puštale u opticaj.  Jednostavno je izrada klišea bila skupa.

Koverat prvog dana jeste onaj koji bi ima poštansku marku i poštanski žig sa datumom dana kojeg je ta marka puštena u opticaj. Sada bi se oko ovoga naravno moglo raspravljati, jer nekako su filatelisti navikli da FDC koverte sada izgledaju svečano. Međutim koverte prvog dana iz polovine 19 veka su bile značajno skromnije.

I tada ako bi se puštala nova marka u opticaj, to je bio veliki događaj. Najčešće su pozivani gosti na promociju i najavu. Sada ako bi im se dala samo marka, to bi moglo da deluje premalo, pa su se počele raditi lepe koverte.

Ovo je sve počelo da se radi 70 godina dvatesetog veka na način koji je sličan današnjem.

To je okvirno za filateliste, sada se ulazi u problematiku. Svaka država ima svoja pravila kako radi distribuciju koverata prvog dana i maksimum karti.

Sad ne znam od čega početi pa da to na primer bude žig ili pečat. Na starijim verzijama je to tekstualni model. Ima informacije u vidu teksta i brojeva.

Novije verzije žiga na kovertama prvog dana imaju i grafičkih elemenata. Taj slikoviti prikaz je povezan sa motivima na poštanskoj marki i koverti.

Znači može imati neku sličicu, ali i ne mora. Sledeća komplikacija kod žiga jeste datum.

Najčešće na FDC kovertama stoji pečat sa datumom kada su koverta i poštanska marka puštene u opticaj. Međutim ima nekih situacija kada je to i drugačije. U pojedinim državama se koristi taj žig nedelju dana ili mesec dana sa time da se menjaju datumi.

Filatelisti koji su stručni za koverte prvog dana sigurno znaju još dosta izuzetaka. Jedan od tih primera je obrađen u časopisu "Filatelista" broj 279, od prošle godine. Naslov teksta je „Pregled prigodnih žigova prvog dana Kraljevine Jugoslavije.“ Moje mišljenje je onako iskreno da je tekst veoma opširan i dobar.

U okviru ove tematike se pojavljuju neke vrste i podvrste. Tu bi se moglo reći da je stvar uglavnom jasna, naravno ako se koriste podaci Internacionalna federacija filatelista – poznatije pod skraćenicom FIP.

Međutim ima tu i drugih udruženja koja se prestavljaju globalno, a stvar dodatno komplikuju i države koje imaju drugačije propise za ovu sekciju poštanskog saobraćaja. Naravno i mi filatelsiti doprinosimo u određenoj meri komplikovanju situacije.

Nego da se vratim na varijante koverte prvog dana. Znam da ima dosta onih koji se neće složiti sa sledećom pričom, tako da odmah mogu reći da sam zainteresovan da čujem sve ispravke.

U nekim zemljama se izdaju listovi prvoga dana, oni imaju formu letka ili pamfleta sa informacijama o poštanskoj marki. Na njih se lepi ta poštanska marka i ide pečat prvog dana, te se šalje poštom. Mada se u današnje vreme dostavlja malo drugačije da se ne bi oštetilo.

Zatim su tu i prigodne koverte, koje se štampaju od strane nekih lokalnih filatelističkih društava ili drugih organizacija. Obično je to vezano za neku godišnjicu ili za neki događaj. Na njih se lepi redovno izdanje marke i ide redovan pečat pošte u kom je to udruženje sa datumom koji se poklapa sa događajem ili godišnjicom.

Nešto slično se dešava sada na primer sa personalizovanim markama. One imaju prigodan motiv odštampan na koverti sa leve strane, poštansku marku i personalizovani žig. One kao tako veoma liče na FDC koverte, ali da li to i jesu nije mi baš jasno.

Uglavnom za su koverte prvoga dana svima koji ih vide zanimljive. Međutim kada se malo prouči istorija vidi se da je na primer Black penny 1840 godine puštena zvanično u opticaj 6 maja, međutim postoje validne koverte sa datumom 2 maj 1840 godine, jer je službenik u gradu Bath odlučio da ih počne koristiti malo ranije. Tako da zavrzlame sa datumima traju od samoga početka.

Evo to je to što se tiče koverata prvog dana za ovu epizodu sve, mada bi se još dosta moglo o ovoj temi govoriti. Sada ću polako da pređem na maksimum karte.

Na početku priče ću spomenuti „Katalog maksimum karti Jugoslavije od 1945 do 2000 godine“. Autor je Zlatimir R Malica. Tu sam saznao da se ova oblast naziva maksimafilija.

Od strane FIP-a je sakupljanje maksimum karti priznato, ima svoju komisiju i održava sastanke na najvišem nivou svake dve godine.

Maksimum karta se sastoji od razglednice (ilustrovane karte), poštanske marke i žiga. Poštanska marka se lepi na sliku i preko toga ide žig.

Ovde moram reći da je u svojstvu filatelije pravilnije koristiti izraz žig, nego pečat. Ja se trudim da to ispoštujem, ali navike nekada prevladaju.

Datum na žigu može biti u periodu od prvog dana puštanja marke u opticaj, pa do kraja korišćenja. Poželjno je da datum bude što bliži datumu puštanja marke u opticaj. U zadnjih pedesetak godina je u upotrebi najšešće prilagođeni žig koji poseduje i određeni grafički prikaz.

Kako je u pitanju kolekcionarski primerak, veoma je bitno da se koristi mastilo za žig koje se ne razmazuje. Deo žiga ide na poštansku marku, a deo na razglednicu, a poželjno je da se svi detalji jasno vide i razaznaju.

Oblik samih razglednica je dozvoljen sa time da je predviđeno da dve mogu da se postave na list papira dimenzija A4. Kvadrat i pravougaonik da, a krugovi ili trouglovi kao razglednice ne mogu da se koriste.

Ove stavke su usvojene i definisane 1978 godine dokumentom koji se naziva Međunarodni statut za maksimafiliju.  Na maksimum kartama pre toga se mogu tolerisati i određene različitosti.

Jedna od stavki koja je tu definisana je i to da se na poštanskoj razglednici može nalaziti jedna marka. Na nekim ranijim primercima je bilo dosta često da bude nekoliko poštanskih maraka iz iste serije.

Što se tiče neke istorije, prvi primerci koji se mogu nazvati maksimum kartama su iz 30 godina 20 veka. Takođe zanimljivost je da neke zemlje nemaju maksimum karte, pojedine imaju ograničeni broj izdanja tokom godine, dok postoje zemlje koje za svaku poštansku marku u promet puštaju i maksimum karte.

Što se tiče motiva na razglednicama, on bi trebao biti u skladu sa onim što se nalazi na poštanskoj marki. Međutim nije dozvoljen model gde ima više slika, gde su to neki kolaži, privatne fotografije, neke šarene stvari sa hologramima. Ovo sve nije dozvoljeno, ali se to sve na tržištu može naći.

Uglavnom da probam ukratko sumirati, i koverte prvog dana i maksimum karte izdaje zvanična pošta i o tome se vodi evidencija. Pored toga postoji još i gomila sličnih stvari, pa početnici u filateliji trebaju biti na oprezu prilikom kupovine.

Ovim polako završavam  ovu epizodu, nadam se da sam bar u osnovi rekao bitne stvari vezane za koverte prvog dana i maksimum karte.

Početnicima u filateliji bih preporučio da ih nabave, ko ih ima neka se malo raspita o povodu njihovog štampanja. Sigurno će naići na neke zanimljive činjenice i priče.

Na kraju ću vas opet pozvati da se preplatite na kanal, ako imate neki predlog pitanje ili kritiku obavezno napišite.

Sve vas pozdravljam i budite mi dobro do sledećeg slušanja.

Mada ovo i nije baš neka novost, ipak treba da napišem ponešto o Youtube kanalu ovog sajta. Za sada je na tom kanalu dostupno samo nekoliko snimaka o sakupljanju poštanskih maraka i to uglavnom podkastovi sa video podlogom. Vremenom će se broj snimaka svakako povećati.

Do ovoga je došlo jer je sam prilikom pripremanja materijala za podkast, počeo da dobijam dodatne ideje. Sam podkast kao forma za ono što sam zamislio je idealan, međutim poštanske marke i sama filatelija su prosto stvorene da se predstave fotografijom i video snimcima rešio sam da ih tako i predstavim.

Album za marke -Youtube link

Pored postavljanja podkastova, u planu je da napravim i snimke koje će prikazati sve poštanske marke posebno za svaku godinu. Ovo je hobi projekat i video kanal o filateliji će se razvijati u skladu sa tim koliko budem imao vremena. Realno je da ne vidim način kako bi ovo moglo postati profitabilno (bar za sada) i to će diktirati sam tempo razvoja.

U nekom daljem planu je da se predstave određene serije, te poštanske marke. To bi išlo u pravcu istraživanja pošatanskih maraka i priča koje ih prate.

Postoji opcija da se pretplatite na kanal, što je dobra ideja. Na taj način nećete morati proveravati ima li šta novo, nego će info čim se nešto postavi dolaziti do vas. Jer ne postoji neki raspored objavljivanja, tako da nema ni smisla ga svaki dan posećivati.

Mada sam vodim ovau priču, zainteresovan sam za saradnju. Ukoliko vam treba neki tekst, audio ili video prilog oko filatelije javite se pa ćemo videti da se dogovorimo. Takođe i ukoliko imate neki predlog za zajednički projekat, i tu sam zainteresovan da čujem šta se ima reći.

Pored mojih ideja, veoma sam zainteresovan da čujem i vaše predloge. I ne samo predloge, nego i pitanja, komentare te na kraju i kritike. Jer ja sam samo hobista koji voli interesantne stvari i svaka dobronamerna sugestija iskusnijih filatelista je dobro došla.