Soundcloud:

User Rating: 5 / 5

Star ActiveStar ActiveStar ActiveStar ActiveStar Active

Objavljena je i četvrta epizoda na podkastu "Album za marke", a tema jesu koverte prvoga dana i poštanske marke. Probao sam tokom epizode da predstavim najbitnije stavke, međutim cela priča je veoma opširna tako da ne znam koliko sam uspeo.

Same koverte prvog dana su se u današnjoj formi pojavili sedamdesetih godina dvadesetoga veka. Pre tog perioda su se naravno postojale, ali je vladalo prilično šarenilo oko toga kako treba da izgledaju.

Za koverte prvoga dana se dosta koristi skraćenica FDC. One bi trebale da imaju odštamapn motiv vezan za poštansku marku sa leve strane. U gornji deo pri vrhu se lepi poštanska marka, a preko nje ide prigodni žig.

Naksimum karte su se počele javljati 30 godina dvadesetoga veka. Međutim i njihov izgled je definisan krajem sedamdesetih godina dvadesetoga veka.

U pitanju je razglednica gde se na sliku lepi poštannska marka i preko toga ide prigodan žig.

Evo i teksta, šta sam pričao tokom podkasta, mada postoje određene razlike. Te razlike nisu velike, ali dodavanjem teksta omogućavam filatelistima da biraju da li žele da sadržaj preslušaju ili da pročitaju.

 

Koverte prvoga dana i maksimum karte - sadržaj četvrte epizode podkasta

 

Pozdrav svima i dobro došli na podkast "Album za marke". Moje ime je Vejin Nikola i ovaj podkast vodim u sklopu sajta koji ima isti naziv.

Tema o kojoj ću danas da pričam jeste koverat prvog dana i maksimum karta. Obe stavke su zanimljive kolekcionarima, kako zbog izgleda tako i zbog priča koje ih prate.

Za one nestrpljive ću reći da je koverat prvog dana izdanje pošte koje na sebi ima poštansku marku povodom koje se stavlja u opticaj. Na koverti se nalazi odštampan motiv sličan poštanskoj marki i tu je prilagođeni žig namenjen samo za tu priliku.

Maksimum karta je razglednica koja izlazi istog dana kad i poštanska marka. Na njoj se nalazi motiv sličan onome na poštanskoj marki i ima prigodan žig. Taj žig ne mora imati strogo prvi dan kao datum, ali je poželjno da je taj datum što bliži prvom danu puštanja u opticaj poštanske marke.

Koverat prvog dana ima i skarćenicu koja je međunarodna i to je FDC, a znači first dey caver. Maksimum karta ima takođe međunarodnu skraćenicu, a to je MC, kao maximu card. Ove dve skraćenice se dosta koriste na ovim prostorima.

To bi bilo ukratko za one koji su početnici u filateliji i sakupljanju poštanskih maraka. Prvo ću u nastavku emisije da se pozabavim kovertama prvog dana, a potom i maksimum kartama.

A ovde ću iskoristiti priliku da vas pozovem da se pretplatite na kanal i da ostavite komentar, svako pitanje, sugestija i kritika su dobro došli. To će pomoći da naredne epizode podkasta o filateliji budu bolje.

Nego da krenem sa konkretnom pričom. U nekom ranijem periodu su se poštanske marke malo ređe puštale u opticaj.  Jednostavno je izrada klišea bila skupa.

Koverat prvog dana jeste onaj koji bi ima poštansku marku i poštanski žig sa datumom dana kojeg je ta marka puštena u opticaj. Sada bi se oko ovoga naravno moglo raspravljati, jer nekako su filatelisti navikli da FDC koverte sada izgledaju svečano. Međutim koverte prvog dana iz polovine 19 veka su bile značajno skromnije.

I tada ako bi se puštala nova marka u opticaj, to je bio veliki događaj. Najčešće su pozivani gosti na promociju i najavu. Sada ako bi im se dala samo marka, to bi moglo da deluje premalo, pa su se počele raditi lepe koverte.

Ovo je sve počelo da se radi 70 godina dvatesetog veka na način koji je sličan današnjem.

To je okvirno za filateliste, sada se ulazi u problematiku. Svaka država ima svoja pravila kako radi distribuciju koverata prvog dana i maksimum karti.

Sad ne znam od čega početi pa da to na primer bude žig ili pečat. Na starijim verzijama je to tekstualni model. Ima informacije u vidu teksta i brojeva.

Novije verzije žiga na kovertama prvog dana imaju i grafičkih elemenata. Taj slikoviti prikaz je povezan sa motivima na poštanskoj marki i koverti.

Znači može imati neku sličicu, ali i ne mora. Sledeća komplikacija kod žiga jeste datum.

Najčešće na FDC kovertama stoji pečat sa datumom kada su koverta i poštanska marka puštene u opticaj. Međutim ima nekih situacija kada je to i drugačije. U pojedinim državama se koristi taj žig nedelju dana ili mesec dana sa time da se menjaju datumi.

Filatelisti koji su stručni za koverte prvog dana sigurno znaju još dosta izuzetaka. Jedan od tih primera je obrađen u časopisu "Filatelista" broj 279, od prošle godine. Naslov teksta je „Pregled prigodnih žigova prvog dana Kraljevine Jugoslavije.“ Moje mišljenje je onako iskreno da je tekst veoma opširan i dobar.

U okviru ove tematike se pojavljuju neke vrste i podvrste. Tu bi se moglo reći da je stvar uglavnom jasna, naravno ako se koriste podaci Internacionalna federacija filatelista – poznatije pod skraćenicom FIP.

Međutim ima tu i drugih udruženja koja se prestavljaju globalno, a stvar dodatno komplikuju i države koje imaju drugačije propise za ovu sekciju poštanskog saobraćaja. Naravno i mi filatelsiti doprinosimo u određenoj meri komplikovanju situacije.

Nego da se vratim na varijante koverte prvog dana. Znam da ima dosta onih koji se neće složiti sa sledećom pričom, tako da odmah mogu reći da sam zainteresovan da čujem sve ispravke.

U nekim zemljama se izdaju listovi prvoga dana, oni imaju formu letka ili pamfleta sa informacijama o poštanskoj marki. Na njih se lepi ta poštanska marka i ide pečat prvog dana, te se šalje poštom. Mada se u današnje vreme dostavlja malo drugačije da se ne bi oštetilo.

Zatim su tu i prigodne koverte, koje se štampaju od strane nekih lokalnih filatelističkih društava ili drugih organizacija. Obično je to vezano za neku godišnjicu ili za neki događaj. Na njih se lepi redovno izdanje marke i ide redovan pečat pošte u kom je to udruženje sa datumom koji se poklapa sa događajem ili godišnjicom.

Nešto slično se dešava sada na primer sa personalizovanim markama. One imaju prigodan motiv odštampan na koverti sa leve strane, poštansku marku i personalizovani žig. One kao tako veoma liče na FDC koverte, ali da li to i jesu nije mi baš jasno.

Uglavnom za su koverte prvoga dana svima koji ih vide zanimljive. Međutim kada se malo prouči istorija vidi se da je na primer Black penny 1840 godine puštena zvanično u opticaj 6 maja, međutim postoje validne koverte sa datumom 2 maj 1840 godine, jer je službenik u gradu Bath odlučio da ih počne koristiti malo ranije. Tako da zavrzlame sa datumima traju od samoga početka.

Evo to je to što se tiče koverata prvog dana za ovu epizodu sve, mada bi se još dosta moglo o ovoj temi govoriti. Sada ću polako da pređem na maksimum karte.

Na početku priče ću spomenuti „Katalog maksimum karti Jugoslavije od 1945 do 2000 godine“. Autor je Zlatimir R Malica. Tu sam saznao da se ova oblast naziva maksimafilija.

Od strane FIP-a je sakupljanje maksimum karti priznato, ima svoju komisiju i održava sastanke na najvišem nivou svake dve godine.

Maksimum karta se sastoji od razglednice (ilustrovane karte), poštanske marke i žiga. Poštanska marka se lepi na sliku i preko toga ide žig.

Ovde moram reći da je u svojstvu filatelije pravilnije koristiti izraz žig, nego pečat. Ja se trudim da to ispoštujem, ali navike nekada prevladaju.

Datum na žigu može biti u periodu od prvog dana puštanja marke u opticaj, pa do kraja korišćenja. Poželjno je da datum bude što bliži datumu puštanja marke u opticaj. U zadnjih pedesetak godina je u upotrebi najšešće prilagođeni žig koji poseduje i određeni grafički prikaz.

Kako je u pitanju kolekcionarski primerak, veoma je bitno da se koristi mastilo za žig koje se ne razmazuje. Deo žiga ide na poštansku marku, a deo na razglednicu, a poželjno je da se svi detalji jasno vide i razaznaju.

Oblik samih razglednica je dozvoljen sa time da je predviđeno da dve mogu da se postave na list papira dimenzija A4. Kvadrat i pravougaonik da, a krugovi ili trouglovi kao razglednice ne mogu da se koriste.

Ove stavke su usvojene i definisane 1978 godine dokumentom koji se naziva Međunarodni statut za maksimafiliju.  Na maksimum kartama pre toga se mogu tolerisati i određene različitosti.

Jedna od stavki koja je tu definisana je i to da se na poštanskoj razglednici može nalaziti jedna marka. Na nekim ranijim primercima je bilo dosta često da bude nekoliko poštanskih maraka iz iste serije.

Što se tiče neke istorije, prvi primerci koji se mogu nazvati maksimum kartama su iz 30 godina 20 veka. Takođe zanimljivost je da neke zemlje nemaju maksimum karte, pojedine imaju ograničeni broj izdanja tokom godine, dok postoje zemlje koje za svaku poštansku marku u promet puštaju i maksimum karte.

Što se tiče motiva na razglednicama, on bi trebao biti u skladu sa onim što se nalazi na poštanskoj marki. Međutim nije dozvoljen model gde ima više slika, gde su to neki kolaži, privatne fotografije, neke šarene stvari sa hologramima. Ovo sve nije dozvoljeno, ali se to sve na tržištu može naći.

Uglavnom da probam ukratko sumirati, i koverte prvog dana i maksimum karte izdaje zvanična pošta i o tome se vodi evidencija. Pored toga postoji još i gomila sličnih stvari, pa početnici u filateliji trebaju biti na oprezu prilikom kupovine.

Ovim polako završavam  ovu epizodu, nadam se da sam bar u osnovi rekao bitne stvari vezane za koverte prvog dana i maksimum karte.

Početnicima u filateliji bih preporučio da ih nabave, ko ih ima neka se malo raspita o povodu njihovog štampanja. Sigurno će naići na neke zanimljive činjenice i priče.

Na kraju ću vas opet pozvati da se preplatite na kanal, ako imate neki predlog pitanje ili kritiku obavezno napišite.

Sve vas pozdravljam i budite mi dobro do sledećeg slušanja.

Star InactiveStar InactiveStar InactiveStar InactiveStar Inactive

Mada ovo i nije baš neka novost, ipak treba da napišem ponešto o Youtube kanalu ovog sajta. Za sada je na tom kanalu dostupno samo nekoliko snimaka o sakupljanju poštanskih maraka i to uglavnom podkastovi sa video podlogom. Vremenom će se broj snimaka svakako povećati.

Do ovoga je došlo jer je sam prilikom pripremanja materijala za podkast, počeo da dobijam dodatne ideje. Sam podkast kao forma za ono što sam zamislio je idealan, međutim poštanske marke i sama filatelija su prosto stvorene da se predstave fotografijom i video snimcima rešio sam da ih tako i predstavim.

Album za marke -Youtube link

Pored postavljanja podkastova, u planu je da napravim i snimke koje će prikazati sve poštanske marke posebno za svaku godinu. Ovo je hobi projekat i video kanal o filateliji će se razvijati u skladu sa tim koliko budem imao vremena. Realno je da ne vidim način kako bi ovo moglo postati profitabilno (bar za sada) i to će diktirati sam tempo razvoja.

U nekom daljem planu je da se predstave određene serije, te poštanske marke. To bi išlo u pravcu istraživanja pošatanskih maraka i priča koje ih prate.

Postoji opcija da se pretplatite na kanal, što je dobra ideja. Na taj način nećete morati proveravati ima li šta novo, nego će info čim se nešto postavi dolaziti do vas. Jer ne postoji neki raspored objavljivanja, tako da nema ni smisla ga svaki dan posećivati.

Mada sam vodim ovau priču, zainteresovan sam za saradnju. Ukoliko vam treba neki tekst, audio ili video prilog oko filatelije javite se pa ćemo videti da se dogovorimo. Takođe i ukoliko imate neki predlog za zajednički projekat, i tu sam zainteresovan da čujem šta se ima reći.

Pored mojih ideja, veoma sam zainteresovan da čujem i vaše predloge. I ne samo predloge, nego i pitanja, komentare te na kraju i kritike. Jer ja sam samo hobista koji voli interesantne stvari i svaka dobronamerna sugestija iskusnijih filatelista je dobro došla.

Soundcloud:

User Rating: 5 / 5

Star ActiveStar ActiveStar ActiveStar ActiveStar Active

Juče je objavljena treća epizoda podkasta "Album za marke. Tema je bila vrste poštanskih maraka. Ovde a sajjtu sam već napisao jedan tekst o toj temi.

Filatelija je hobi gde se sakupljaju poštanske marke, to je bar jednostavno. Međutim kada se malo prouči oblast vidi se da ima dosta vrsta poštanskih maraka, a uz to ima dosta i maraka koje su se koristile mimo poštanskih usluga.

Ovo oko podela i svrstavanja maraka ne treba gledati kao nešto uklesano u kamen. Jednostavno su definicije u filateliji veoma rastegljive, ne samo od strane filatelista, već i od onih koji marke štampaju i puštaju u opticaj.

Filatelistima su najzanimljivije redovne poštanske marke, prigodna izdanja poštanskih maraka i u novije vreme personalizovanih maraka.. A tu imamo još i doplatne marke, koje se izdvajaju po tome da se novac koji se prikupi njihovom prodajom korsti za posebne namene. Kao na primer nedelja crvenog krsta ili pomoć izbeglim licima.

Naravno nisu manje interesantne ni službene, ali su se one koristile u posebnim namenama, te nisu toliko brojne. Tu spadaju taksene marke, franko marke i na primer još marke koje su potvrđivale da je pošiljka oslobođena poštarine. Ove marke koje predviđaju da su pošiljke oslobođene plaćanja su se delile dobrotvornim društvima i organizacijama, te su ih one koristile kada su slali čestitke ili neke pozive za akciju.

Ima tu i jedna grupa de treba biti pažljiv prilikom kupovine, gde je to prepušteno iskusnim filatelistima. To su poštanske marke sa pretiskom, posebno one starije. Jednostavno ima tu dosta falsifikata. Takođe u tu grupu spadaju marke od strane vlada koje su otišle iz nekog razloga u izgnanstvo, tu takođe ima svega i svačega. jedna od zamki za malađe filateliste mogu biti i poštanske marke nepostojećih zemalja.

Ovo je samo deo, ima tu još nekih vrsta kao što su na primer telegrafske, paketske ili ekspres marke. Tu je i najveća podela na poništene i neponištene poštanske marke.

slika sa commons.wikimedia.org

Ostale vrste podela poštanskih maraka

Pored grupisanja prema nameni one mogu još da se dele prema vrstama papira koji je korišćen, načinu štampanja, te prema tome kako je obavljeno zupčanje. Kako su to u stvari vrednosni papiri koje izdaje država, u nekim slučajevima je korišćen prilično skup papir. Tako je i sa vrstama štampe, neka izdanja su bila skuplja za proizvodnju pa su rađena u manjim tiražima. Manji tiraži po nekom običaju privlače pažnju kolekcionara.

Filatelisti retko sakupljaju marke samo na osnovu ovih tehničkih podela. Međutim oni mogu da pomognu prilikom slaganja kolekcije u klasere i albume za marke.

Oblici maraka su uglavnom pravougaoni, mada ima ponešto kvadratnih, trouglastij i okruglih. Ovo takođe može poslužiti kao osnov prilikom kreiranja kolekcije. Posebna okolnost ide na ruku trouglastim poštanskim markama, zemlje iz našeg okruženja su imali neke serije ovoga oblika, te su relativno lako dostupne.

Na kraju da spomenem nešto što sam preskočio u samom podkastu, a to je koliko koštaju poštanske marke. Kod ovakog klasifikovanja problem predstavlja procena poštanskih maraka. Jedostavno ima cena po katalozima, ali to nije realno jer se plaća 10% do 20% od te cene. Kada se dobije 50% od te cene. bez obzita na ovu komplikaciju oko toga koja je prava vrednost, postoje kolekcionari koji se odlučuju samo za sakupljanje vrednih primeraka.

Kako god bilo, u ovom hobiju za šta god se filatelista odluči neće pogrešiti. Iza svake od tih poštanskih maraka se nalaze interesante i zanimljive priče.

Soundcloud:

User Rating: 5 / 5

Star ActiveStar ActiveStar ActiveStar ActiveStar Active

U drugoj epizodi podkasta "Album za marke" sam govorio o onome šta se sakuplja u filateliji. Možete saznati ponešto novo, potrudio sam se da spomenemsve što je bitnije.

Svakako da je to jedna interesantna tema, ali kako je format podkasta samo deset minuta nisam mogao sve detaljnije objasniti. Onima koji se tek interesuju za sakupljanje poštanskih maraka će biti najzanimljivije.

O poštanskim markama se može dosta pričati, pa sam ih u ovoj epizodi podksta samo nabrojao okvirno, dok će naredna epizoda biti svakako bolje obrađena. Ona će u potpunosti biti posvećena samo poštanskim markama.

Koverat prvog dana (FDC) je koverat koji na sebi sadrži nekoliko elemenata po kojima je prepoznatljiv. Pošte ga ga objavljuju istog dana kad i poštansku marku koja je na njemu.

Listovi prvoga dana su nešto slično, to je jedan letak sa informacijama o poštanskoj marki, na njemu se nalazi zalepljena poštanska marka i preko nje ide prigodni žig.

Maksimum karte su nešto veoma zanimljivo, posebno početnicima. Ali i onima koji sakupljaju samo tematike, to je specijalni tip razglednice koji na sebi ima motiv koji je sličan onome na poštanskoj marki. Po novijim pravilima se na tu sliku lepi samo jedna poštanska marka i preko toga ide žig. U nekom ranijem periodu su se moglo lepiti i više poštanskih maraka.

Prigodne koverte izdaju udruženja filatelista, na njima se nalazi odštaman prigodan motiv. Lepe se uglavnom redovne poštanske marke a preko ide prigodan žig.

Poštanske marke se isporučuju u tabacima, na kojima bude veći broj maraka. Poštanski službenici potom iz tabaka izdvajaju pojedinačno marke kako ih prodaju. Ove celene su pojedini filatelisti počeli sakupljati, a vremenom su se javili i tabačići. To je komplet od 9 maraka, mada se povremeno tu nađe 8 maraka, a u centralnom polju se nalazi neka prigodna slika.

Blokovi predstavljaju jednu veću celinu, sa jednom ili više poštanskih maraka. U početku su bili skromnog izgleda, ali su vremenom postali grafički bogatji. Marke sa blokova se posebno upisuju u katalog, ali se i kompletna celina upisuje.

Karneti su nastali iz potrebe da se smanje gužve na šalterima pošti. To je pakovanje sa odrećenim brojem poštanskih maraka, koje su obično povezane tematski.

Predfilatelija jeste oblast pre pojave poštanskih maraka. Pošta je i tada dobro funkcionisala, a svi premeti koji su se tada koristili se svrstavaju pod pojam predfilatelije. Veomaopširna i zanimljiva oblast za hobiste.

Ovde su početne epizode podkasta, pa su zato moguće i određene greške. Svaki predlog, sugestija ili kritika su dobro došli.

Album za marke podkast (link) : https://soundcloud.com/albumzamarke

 

Soundcloud:
Star InactiveStar InactiveStar InactiveStar InactiveStar Inactive

Nedavno sam počeo da radim na podkastu posvećenom filateliji. Naziv podkasta je "Album za marke" kao i ovog sajta. Za sada je u formi da sam ja jedini učesnik, a trajanje jedne epizode je oko desetak minuta.

Sam podkast označava neki audio fajl koji bude dostupan na Internetu. Mada liči na radio emisije, razlikuje se u tome što se ne emituje u realnom vremenu. Takođe je i razlika jer se radi kao serija epizoda posvećenih nekoj temi. U ovom slučaju je to sakupljanje poštanskih maraka.

Same epizode će se u osnovi moći videti na kanalu na Soundcloudu, na kanalu na You tube, te na kraju i ovde na ovom sajtu. Ovo je prosto hobi projekat, a ja sam hobista te neće biti neke prevelike stručnosti. Odmah moram napomenuti ida se mogu povremeno desiti određeni propusti, ali tu je opcija da na njih ukaže kroz komentare.

Link do kanala "Album za marke" na Soundcloud.com

Plan je da se epizode objavljuju krajem meseca na Councloudu, nije definisan neki poseban datum. Nakon desetak dana će ta epizoda biti postavljena na You tube, potrebno mi je malo vremena dok napravim neku video podlogu.  Za postavljanje ovde na ovom sajtu nisam odredio neki poseban period, nego kada mi bude zgodno.

Svaka epizoda će biti posvećena nekoj temi, a njihovo trajanje će biti oko desetak minuta. Prva je imala tematiku da se predstavi sam podkast malo bolje, šta se planira, kako, koliko često. Sada je predstavljam ovde na samom sajtu.

 

Page 1 of 2

Pretraga

Jugoslavija

Jugoslavija

1931, 1932, 1933, 1934, 1935, 1936, 1937, 1938, 1939, 1940, 1941, 1942, 1943, 1944, 1945, 1946, 1947, 1948, 1949, 1950, 1951, 1952, 1953, 1954, 1955, 1956, 1957, 1958, 1959, 1960, 1961, 1962, 1963, 1964, 1965, 1966, 1967, 1968, 1969, 1970, 1971, 1972, 1973, 1974, 1975, 1976, 1977, 1978, 1979, 1980, 1981, 1982, 1983, 1984, 1985, 1986, 1987, 1988, 1989, 1990, 1991, 1992, 1993, 1994, 1995, 1996, 1997, 1998, 1999, 2000, 2001, 2002, 2003, 2004, 2005, 2006