Juče je objavljena treća epizoda podkasta "Album za marke. Tema je bila vrste poštanskih maraka. Ovde a sajjtu sam već napisao jedan tekst o toj temi.

Filatelija je hobi gde se sakupljaju poštanske marke, to je bar jednostavno. Međutim kada se malo prouči oblast vidi se da ima dosta vrsta poštanskih maraka, a uz to ima dosta i maraka koje su se koristile mimo poštanskih usluga.

Ovo oko podela i svrstavanja maraka ne treba gledati kao nešto uklesano u kamen. Jednostavno su definicije u filateliji veoma rastegljive, ne samo od strane filatelista, već i od onih koji marke štampaju i puštaju u opticaj.

Filatelistima su najzanimljivije redovne poštanske marke, prigodna izdanja poštanskih maraka i u novije vreme personalizovanih maraka.. A tu imamo još i doplatne marke, koje se izdvajaju po tome da se novac koji se prikupi njihovom prodajom korsti za posebne namene. Kao na primer nedelja crvenog krsta ili pomoć izbeglim licima.

Naravno nisu manje interesantne ni službene, ali su se one koristile u posebnim namenama, te nisu toliko brojne. Tu spadaju taksene marke, franko marke i na primer još marke koje su potvrđivale da je pošiljka oslobođena poštarine. Ove marke koje predviđaju da su pošiljke oslobođene plaćanja su se delile dobrotvornim društvima i organizacijama, te su ih one koristile kada su slali čestitke ili neke pozive za akciju.

Ima tu i jedna grupa de treba biti pažljiv prilikom kupovine, gde je to prepušteno iskusnim filatelistima. To su poštanske marke sa pretiskom, posebno one starije. Jednostavno ima tu dosta falsifikata. Takođe u tu grupu spadaju marke od strane vlada koje su otišle iz nekog razloga u izgnanstvo, tu takođe ima svega i svačega. jedna od zamki za malađe filateliste mogu biti i poštanske marke nepostojećih zemalja.

Ovo je samo deo, ima tu još nekih vrsta kao što su na primer telegrafske, paketske ili ekspres marke. Tu je i najveća podela na poništene i neponištene poštanske marke.

slika sa commons.wikimedia.org

Ostale vrste podela poštanskih maraka

Pored grupisanja prema nameni one mogu još da se dele prema vrstama papira koji je korišćen, načinu štampanja, te prema tome kako je obavljeno zupčanje. Kako su to u stvari vrednosni papiri koje izdaje država, u nekim slučajevima je korišćen prilično skup papir. Tako je i sa vrstama štampe, neka izdanja su bila skuplja za proizvodnju pa su rađena u manjim tiražima. Manji tiraži po nekom običaju privlače pažnju kolekcionara.

Filatelisti retko sakupljaju marke samo na osnovu ovih tehničkih podela. Međutim oni mogu da pomognu prilikom slaganja kolekcije u klasere i albume za marke.

Oblici maraka su uglavnom pravougaoni, mada ima ponešto kvadratnih, trouglastij i okruglih. Ovo takođe može poslužiti kao osnov prilikom kreiranja kolekcije. Posebna okolnost ide na ruku trouglastim poštanskim markama, zemlje iz našeg okruženja su imali neke serije ovoga oblika, te su relativno lako dostupne.

Na kraju da spomenem nešto što sam preskočio u samom podkastu, a to je koliko koštaju poštanske marke. Kod ovakog klasifikovanja problem predstavlja procena poštanskih maraka. Jedostavno ima cena po katalozima, ali to nije realno jer se plaća 10% do 20% od te cene. Kada se dobije 50% od te cene. bez obzita na ovu komplikaciju oko toga koja je prava vrednost, postoje kolekcionari koji se odlučuju samo za sakupljanje vrednih primeraka.

Kako god bilo, u ovom hobiju za šta god se filatelista odluči neće pogrešiti. Iza svake od tih poštanskih maraka se nalaze interesante i zanimljive priče.

U drugoj epizodi podkasta "Album za marke" sam govorio o onome šta se sakuplja u filateliji. Možete saznati ponešto novo, potrudio sam se da spomenemsve što je bitnije.

Svakako da je to jedna interesantna tema, ali kako je format podkasta samo deset minuta nisam mogao sve detaljnije objasniti. Onima koji se tek interesuju za sakupljanje poštanskih maraka će biti najzanimljivije.

O poštanskim markama se može dosta pričati, pa sam ih u ovoj epizodi podksta samo nabrojao okvirno, dok će naredna epizoda biti svakako bolje obrađena. Ona će u potpunosti biti posvećena samo poštanskim markama.

Koverat prvog dana (FDC) je koverat koji na sebi sadrži nekoliko elemenata po kojima je prepoznatljiv. Pošte ga ga objavljuju istog dana kad i poštansku marku koja je na njemu.

Listovi prvoga dana su nešto slično, to je jedan letak sa informacijama o poštanskoj marki, na njemu se nalazi zalepljena poštanska marka i preko nje ide prigodni žig.

Maksimum karte su nešto veoma zanimljivo, posebno početnicima. Ali i onima koji sakupljaju samo tematike, to je specijalni tip razglednice koji na sebi ima motiv koji je sličan onome na poštanskoj marki. Po novijim pravilima se na tu sliku lepi samo jedna poštanska marka i preko toga ide žig. U nekom ranijem periodu su se moglo lepiti i više poštanskih maraka.

Prigodne koverte izdaju udruženja filatelista, na njima se nalazi odštaman prigodan motiv. Lepe se uglavnom redovne poštanske marke a preko ide prigodan žig.

Poštanske marke se isporučuju u tabacima, na kojima bude veći broj maraka. Poštanski službenici potom iz tabaka izdvajaju pojedinačno marke kako ih prodaju. Ove celene su pojedini filatelisti počeli sakupljati, a vremenom su se javili i tabačići. To je komplet od 9 maraka, mada se povremeno tu nađe 8 maraka, a u centralnom polju se nalazi neka prigodna slika.

Blokovi predstavljaju jednu veću celinu, sa jednom ili više poštanskih maraka. U početku su bili skromnog izgleda, ali su vremenom postali grafički bogatji. Marke sa blokova se posebno upisuju u katalog, ali se i kompletna celina upisuje.

Karneti su nastali iz potrebe da se smanje gužve na šalterima pošti. To je pakovanje sa odrećenim brojem poštanskih maraka, koje su obično povezane tematski.

Predfilatelija jeste oblast pre pojave poštanskih maraka. Pošta je i tada dobro funkcionisala, a svi premeti koji su se tada koristili se svrstavaju pod pojam predfilatelije. Veomaopširna i zanimljiva oblast za hobiste.

Ovde su početne epizode podkasta, pa su zato moguće i određene greške. Svaki predlog, sugestija ili kritika su dobro došli.

Album za marke podkast (link) : https://soundcloud.com/albumzamarke

Nedavno sam počeo da radim na podkastu posvećenom filateliji. Naziv podkasta je "Album za marke" kao i ovog sajta. Za sada je u formi da sam ja jedini učesnik, a trajanje jedne epizode je oko desetak minuta.

Sam podkast označava neki audio fajl koji bude dostupan na Internetu. Mada liči na radio emisije, razlikuje se u tome što se ne emituje u realnom vremenu. Takođe je i razlika jer se radi kao serija epizoda posvećenih nekoj temi. U ovom slučaju je to sakupljanje poštanskih maraka.

Same epizode će se u osnovi moći videti na kanalu na Soundcloudu, na kanalu na You tube, te na kraju i ovde na ovom sajtu. Ovo je prosto hobi projekat, a ja sam hobista te neće biti neke prevelike stručnosti. Odmah moram napomenuti ida se mogu povremeno desiti određeni propusti, ali tu je opcija da na njih ukaže kroz komentare.

Link do kanala "Album za marke" na Soundcloud.com

Plan je da se epizode objavljuju krajem meseca na Councloudu, nije definisan neki poseban datum. Nakon desetak dana će ta epizoda biti postavljena na You tube, potrebno mi je malo vremena dok napravim neku video podlogu.  Za postavljanje ovde na ovom sajtu nisam odredio neki poseban period, nego kada mi bude zgodno.

Svaka epizoda će biti posvećena nekoj temi, a njihovo trajanje će biti oko desetak minuta. Prva je imala tematiku da se predstavi sam podkast malo bolje, šta se planira, kako, koliko često. Sada je predstavljam ovde na samom sajtu.

Sa manjim zakašnjenjem predstavljamo časopis "Filatelist" broj 278 iz novembra 2018 godine. Veoma je interesantno izdanje, jer kako je napisao Vojislav Begović, ovo je drugi put u dugoj istoriji časopisa da se ceo broj posvećuje jednom autoru i samo jednoj temi.

Autor je Slobodan Šotra, a tema je "Sanitarni kordon i dezinfikovanje pošte". Autor je i pre objavljivao priloge za ovaj filatelistički časopis vezane za ovu tematiku, a ovo je izašlo u posebnom izdanju povodom 70 godina Saveza filatelista Srbije.

Sadržaj je podeljen u dve sekcije "Prilike koje su uticale na formiranje sanitarnog kordona u Evropi" i "Sanitarni kordon u Srbiji (1836 - 1886 godine)". Kompletan tekst je veoma informativan, sa jasnim navođenjem izvora objavljenih informacija. Veoma je pohvalno što se dosta pažnje posvetilo grafici, pa ima lepih prikaza kako se radilo, izgleda mesta gde se karantin nalazio i što je najvažnije kako su ta pisma i pečati na njima izgledala.

Filatelija je suviše široka oblast da bi se sve moglo sakupljati, obično se ljudi odluče za samo jedan tip poštanskih maraka. Međutim među kolekcionarima se ređe mogu naći oni koji sakupljaju doplatne marke. Čak i kad se nađu neke kolekcije to je organizovano po temema, recimo "Crveni krst" ili "Dečija nedelja".

Nemaju sve zemlje običaj da koriste doplatne marke, dok je u pojedinima ona u upotrebi samo kada se prikuplja novac za vandredne situacije. Neke su ih koristile u prošlim vremenima pa odustali, dok ima drugih zemalja koje su ih (relativno) nedavno uvele u upotrebu.

Pored ovog termina postojao je i onaj dobrotvorna marka koji se razlikovao po načinu upotrebe sredstava. Jedan od takvih primera je iz Švajcarske - Pro Juventute. Za kolekcionare je bitno spomenuti da prilikom izdavanja ovih maraka se neprave prigodni žigovi i ne izdaju se koverte prvoga dana.

U Srbiji je prva doplatna marka štampana 1933 godine povodom Nedelje Crvenoga krsta.

Koja je namena doplatne marke

Postoje situacije kada se doplatna marka štampa svake godine sa istim ciljem, kao primer može da posluži idanje maraka gde su sredstva namenjena za hram Svetog Save na Vračaru. Tako se izdaju marke svake godine za borbu protiv raka, za dečiju nedelju i nedelju crvenog krsta.